Idem ja kući iz grada. Mračna ulica. Odjednom vidim čoveka iza mene i kaže ejj . Pogledam vidim ima nešto u ruci. Ja požurim, on žuri, ja trčim on trči.
Tek kad sam došla ispred zgrade, on me sustigao. Imao je novčanik moj u ruci. Video je kad mi je ispao i pokušavao da mi vrati.
Prvo smo se 10 minuta smejali pa tek pričali. Ovo smo meni može da se desi.\
Jos uvijek ima dobrih ljudi. Meni se prije par godina desilo nesto slicno. Cekala sam voz i u medjuvremenu sam preturala po cegeru i slagala kupljeno. Voz je dosao usla sam i vrata si se automatski zatvorila. krenuo je . Tada sam ugledala moj novcanik na klupi na kojoj sam sjedila. Bilo je kasno za sve. Na sledecoj stanici sam izasla i placici sam objasnila dezurnom na toj stanici. Nervirao me je ispitivajuci me kako izgleda novcanik, koje je boje, sta sve imam u njemu, koliko novaca, sta od dokumenata . Mislim boze moj , covjece boziji nazovi i prenesi poruku dezurnom na stanici gdje sam ostavila novcanik. sacekala sam sledeci voz i na povratku kuci sam svratila u banku i ostale ustanove da prijavim nestanak mojih dkumenata izmedju ostalog i kreditnu karticu koja se nalazila u novcaniku. Vac sam se pomirila sa cinjenicom da od novcanika nece biti nista jer taj suburb gdje sam bila je jako frekventan i na losem glasu. Bila sam tuzna dosla kuci i legla da se domorim. Mrak se vec spustio kada mi ej nek zakucao na vrata. Otvorila sam . Bio je jedan mladi covjek sa djevojkom, pruziop mi je novcanik i rekao , ustavri zamolio me da pregledam da li je sve unutra. Nisam mogla da vjerujem da se to moze desiti. Toliko sam se zabunila da sam samo jednostavno rekla hvala. Kada su otisli, pomislila sam zasto im nisam dala nagradu jer sve je bilo u novcaniku pa cak i sav novac koji sam imla. Nikada si necu oprostiti sto nisam drugacije potupila.
OdgovoriIzbriši